Kada se nakon dve nedelje iscrpljujućih borbi, znoja i povremenih suza na travi Centralnog terena završi finalni meč, pobedniku se uručuje nešto mnogo vrednije od novčane nagrade. Vimbldonski trofeji predstavljaju apsolutni „Sveti gral“ tenisa. Njihov dizajn, istorija i detalji urezani u srebro kriju priče koje su fascinantnije od samih mečeva.
Bilo da je reč o muškom peharu ili ženskom srebrnom poslužavniku, ovi komadi istorije nisu samo sportske nagrade, već prava umetnička dela.
Misterija ananasa na vrhu muškog pehara
Zvanični naziv trofeja za muškarce je The Gentlemen’s Singles Trophy (često nazivan i Challenge Cup). Prvi put je dodeljen 1887. godine. Izrađen je od vrhunskog srebra sa pozlatom, ali ono što godinama najviše zbunjuje navijače jeste vrh poklopca. Naime, na samom vrhu najprestižnijeg teniskog pehara na svetu ponosno stoji – ananas.
Zašto baš tropsko voće na tradicionalnom britanskom turniru? Iako All England Club nikada nije izdao zvaničnu potvrdu, istoričari se slažu oko najverovatnijeg objašnjenja. U 17. i 18. veku u Engleskoj, ananas je bio neverovatno retka i skupa roba, donošena sa dalekih putovanja britanske mornarice. Služenje ananasa gostima smatralo se ultimativnim znakom bogatstva, gostoprimstva i najvišeg statusa. Postavljanjem ananasa na vrh pehara, dizajneri su želeli da poruče da šampion dobija nešto najdragocenije što imperija može da ponudi.
Još jedan fascinantan detalj jeste gravura na peharu. Na njemu piše: „All England Lawn Tennis Club Single Handed Championship of the World“ (Šampionat sveta u tenisu jednom rukom) – terminologija koja savršeno oslikava duh 19. veka.
Venus Rosewater Dish: Mitologija u srebru
Šampionka u ženskoj konkurenciji dobija pehar potpuno drugačijeg, ali podjednako impresivnog dizajna. The Venus Rosewater Dish (Venuzin poslužavnik za ružinu vodicu) dodeljuje se od 1886. godine.
Ovaj masivni srebrni poslužavnik predstavlja remek-delo renesansnog dizajna, dekorisan složenim mitološkim motivima. Centralni deo prikazuje lik Sofrosine, grčke personifikacije umerenosti i samokontrole, koja u rukama drži lampu i bokal. Okružena je sa četiri boga koji predstavljaju klasične elemente, dok su po obodu uklesane boginja Minerva i razne astrološke figure. To nije samo trofej, to je poruka o ravnoteži, mudrosti i kontroli – vrlinama koje su neophodne svakoj vimbldonskoj šampionki.
Da li šampioni nose trofeje kući?
Iako vidimo kako presrećni teniseri poziraju, grle i ljube ove prelepe komade srebra pred fotografima iz celog sveta, oni zapravo nikada ne napuštaju posed All England Club-a.
Zlatno pravilo Vimbldona glasi da originalni trofeji pripadaju isključivo klubu. Pre stotinak godina, pravilo je bilo drugačije – ako bi igrač osvojio turnir tri puta zaredom, mogao je da zadrži originalni pehar (to je pošlo za rukom Vilijamu Renšou, zbog čega je klub i morao da napravi današnji pehar 1887. godine).
Danas, šampioni kući nose „samo“ repliku koja iznosi tačno tri četvrtine veličine originala, sa besprekorno ugraviranim njihovim imenom. Iako je to tehnički samo replika, u svetu sporta ne postoji dragoceniji i prestižniji komad metala koji možete staviti u svoju vitrinu.
Zanima vas više priča iz Londona, raspored mečeva i najnovije analize? Vratite se na naš Vimbldon 2026 – Ultimativni vodič i budite u toku sa svakim detaljem najprestižnijeg grend slema!
